После три недеље борбе, пешачења и трчања успели смо да пређемо скоро 15.000км и освојимо више километара од другопласиране и трећепласиране школе заједно!
Ово је осма година како се реализује пројекат „Трчимо за школе“ и по први пут је једна сеоска школа од само 200 ђака освојила прво место!
Велико хвала, пре свега, мојим ђацима, мојим Спартанцима, колегама, родитељима, као и свим мојим пријатељима, спортистима и рекреативцима који су се одазвали и помогли нам да освојимо 300.000 динара за набавку спортских реквизита!
Одмах на почетку су нам рекли да немамо шансе.
Али још једном смо показали да се много тога може када имаш огромну вољу, жељу и када верујеш у оно што радиш.
Три недеље смо сви изашли из зоне комфора. Трчали смо, пешачили, шетали, дружили се и покренули људе око себе. Та позитивна енергија се ширила из дана у дан и све више људи желело је да нам се придружи.
И сам сам за ове три недеље прешао 434 километара. За мене је ово био огроман изазов, али ме још више радује чињеница да имам ученика седмог разреда, Вукоту Јанковића, који је био убедљиво први са невероватних 462 пређених километара! Свима спомињем и учитељицу Загу која је од првог дана била као војник и показала свима да су године небитне и сама је пресла преко 200км и дала додатни мотив свима.
А оно што се дешавало поред самог такмичења можда ми је још важније од победе.
Вероучитељ Бошко водио је децу на литургију, а након тога у шетњу.
Наставница Смиља организовала је шетњу атарима све до Деспотова.
На часовима физичког радио сам плогинг, па смо за ове три недеље, поред пређених километара, сакупили више од 60 џакова смећа и оставили наше село чистије него што је било.
Укључили су се и поједини кафићи, који су деци делили бесплатне лимунаде за време шетње.
Последњих 3 дана прикључиле су нам се и дјаци из БДП, Савиног Села и Бачког Доброг Поља, хвала им на томе.
Људи су нас заустављали на улици и говорили да желе да помогну. Неки су се понудили да ће да нам ураде кошаркашке конструкције и табле за нашу малу салу, које су за замену.
И онда схватиш да ово више није само такмичење.
Ово је покрет..
Покренули смо децу, родитеље, наставнике, спортисте, рекреативце, пријатеље, комшије и људе које можда никада не бисмо ни срели да није било овог пројекта.
Покренули смо наше село.
Зато ми је ова победа много више од првог места на табели.
Она је доказ да и једна мала сеоска школа може да направи велику ствар када се људи уједине око добре идеје.
Хвала свима који сте били део ове приче.
А моји Спартанци су научили лекцију да никад не одустају кад им неко каже немаш шансе, воља и истрајност ће се увек исплатити.
Screenshot
