Posle tri nedelje borbe, pešačenja i trčanja uspeli smo da pređemo skoro 15.000km i osvojimo više kilometara od drugoplasirane i trećeplasirane škole zajedno!
Ovo je osma godina kako se realizuje projekat „Trčimo za škole“ i po prvi put je jedna seoska škola od samo 200 đaka osvojila prvo mesto!
Veliko hvala, pre svega, mojim đacima, mojim Spartancima, kolegama, roditeljima, kao i svim mojim prijateljima, sportistima i rekreativcima koji su se odazvali i pomogli nam da osvojimo 300.000 dinara za nabavku sportskih rekvizita!
Odmah na početku su nam rekli da nemamo šanse.
Ali još jednom smo pokazali da se mnogo toga može kada imaš ogromnu volju, želju i kada veruješ u ono što radiš.
Tri nedelje smo svi izašli iz zone komfora. Trčali smo, pešačili, šetali, družili se i pokrenuli ljude oko sebe. Ta pozitivna energija se širila iz dana u dan i sve više ljudi želelo je da nam se pridruži.
I sam sam za ove tri nedelje prešao 434 kilometara. Za mene je ovo bio ogroman izazov, ali me još više raduje činjenica da imam učenika sedmog razreda, Vukotu Jankovića, koji je bio ubedljivo prvi sa neverovatnih 462 pređenih kilometara! Svima spominjem i učiteljicu Zagu koja je od prvog dana bila kao vojnik i pokazala svima da su godine nebitne i sama je presla preko 200km i dala dodatni motiv svima.
A ono što se dešavalo pored samog takmičenja možda mi je još važnije od pobede.
Veroučitelj Boško vodio je decu na liturgiju, a nakon toga u šetnju.
Nastavnica Smilja organizovala je šetnju atarima sve do Despotova.
Na časovima fizičkog radio sam ploging, pa smo za ove tri nedelje, pored pređenih kilometara, sakupili više od 60 džakova smeća i ostavili naše selo čistije nego što je bilo.
Uključili su se i pojedini kafići, koji su deci delili besplatne limunade za vreme šetnje.
Poslednjih 3 dana priključile su nam se i djaci iz BDP, Savinog Sela i Bačkog Dobrog Polja, hvala im na tome.
Ljudi su nas zaustavljali na ulici i govorili da žele da pomognu. Neki su se ponudili da će da nam urade košarkaške konstrukcije i table za našu malu salu, koje su za zamenu.
I onda shvatiš da ovo više nije samo takmičenje.
Ovo je pokret..
Pokrenuli smo decu, roditelje, nastavnike, sportiste, rekreativce, prijatelje, komšije i ljude koje možda nikada ne bismo ni sreli da nije bilo ovog projekta.
Pokrenuli smo naše selo.
Zato mi je ova pobeda mnogo više od prvog mesta na tabeli.
Ona je dokaz da i jedna mala seoska škola može da napravi veliku stvar kada se ljudi ujedine oko dobre ideje.
Hvala svima koji ste bili deo ove priče.
A moji Spartanci su naučili lekciju da nikad ne odustaju kad im neko kaže nemaš šanse, volja i istrajnost će se uvek isplatiti.
Screenshot
